Malo tko da ne zna o časti i junaštvu hajduka Tomić Mijata.
O hrabrosti i čestitosti s kojom je živio i umro.
O njegovoj Jabuci koju je viteški obranio i koji se suprotstavio puno brojnijem neprijatelju.
Al junačko srce ne zna za strah, ne zna za predaju i ne zna za izdaju!
Mnogi su trebali naučiti mnogo toga iz tvog života.
A, nisu naučili hajduče Tomić Mijate!
Ti si se časno borio za svoju djedovinu da je tuđin ne uzme pod svoje.
Danas ,izdajnici poklanjaju i trguju s tom istom zemljom ,s djedovinom kao da je kišnicom jesenjom zalivena, a ne suzom i krvlju natapana.
Nema više hajduče Mijate Tomiću puno toga, vidiš i sam dok gledaš odozgo!
Ušlo neko zlo među ljude.
Kad progovore “svaka im otrovne strijele odašilje”!
Jednom rukom grle, a u drugoj sablju spremnu drže.
Izdajnika hajduče na sve strane.
Čim se Hrvati prigle zajedno,odmah se sa svih uporišta i svim sredstvima “puca po njima”!
“Kulturno” kukavički oni to izvode.
Najgore što ti to “svoj” radi.
Izrod!
Kao što se crv zametne u jabuci i izjeda je iznutra, tako se i izdajnik “zametne” u narodu i izjeda ga iznutra.
Najgori je uvijek bio domaći izdajnik!
Znaju oni što čine!
Zameću mržnju među svojim narodom.
Znaju oni što čine!
Prostiru se ko sluge pod noge onomu tko će ih gaziti.
Ušlo hajduče veliko zlo među ljude.
Ono što tebi bijaše Jabuka hajduče, meni je moja Hercegovina.
Moja djedovina!
A, ta djedovina se može sačuvati samo slogom, zajedništvom i ljubavlju.
Opet bi nam i u miru nametnuli “čizmu koja nas gazi”!
Zato nas dijele, boje se našeg zajedništva!
Znaju oni hajduče što rade……
Daniela Škegro/HERCEGOVINA.info
