Došlo je teško vrijeme, teže je od zemlje, a jače od kamena.
Mnoge majke su žalosne jer su ih djeca zaboravila. Ne posjećuju ih, ne javljaju im se, ne brinu za njih… Nakon što pročitate ovaj tekst, bit će vam jasno zašto nikada ne smijete zaboraviti svoju majku!
– Trpila je majka dok vas je hranila i odgajala, borila sam se za vašu svaku suzu, da mi ne budete gladni, žedni, bosi i bolesni.
– Dok sam vas ljuljala na rukama svojim, moje suze su bile radosnice, svu ljubav majka je vama podarila.
– Radila je majka, na leđima mnogo tereta nosila, stalno se kroz život za vas borila.
– Molila sam Boga za vaše zdravlje, da vas izvedem na pravi put, da vam pružim svu ljubav i pažnju…
– Eh, djeco moja draga…ali godine su se brzo nizale, mislila sam da neće majka više imati suza.
– Vidim vrijeme je učinilo svoje, svi ste svojim putem otišli…a ja, ostala sama, da čuvam vaše slike, pazim na ognjište vaše.
– Majka je zadovoljna i s komadom kruha, nisu moje suze od bolesti i gladi potekle, već od samoće i tuge.
– Moje su oči željne vas, moje ruke traže da vas grle…
– Plače majka i suze svoje briše, dođite djeco, ne može majka samoću da izdrži više…
”’Poštuj svoga oca i majku’ – to je prva zapovijed popraćena obećanjem: ‘da ti dobro bude i da dugo živiš na zemlji” (Efežanima 6,1-3).
