Naslovnica Kultura Nekoć su žene više na sebi prinile tereta, nego konji

Nekoć su žene više na sebi prinile tereta, nego konji

Foto: Hrvatski krš i pašnjaci

Kad bi se, vaktile, udavalo i ženilo, znalo se da je to za sve osve, pa da si se ne znam kako pokajo.
“Nema uprti, pa rasprti, nego uprti do smrti”.
Koliko bi feministica i maskulinera na’vo skočilo unevare…?
Štaaaaa! Jeste normalni?!
Nazor ću durat što ne moram…što neću!
Eee…kad bi to bilo tako jednostavno, dragi moji…
Šta su sve sritne žene prtile na leđa, čovik je još bijo najlašnja “vrića”.
Vuklo se na leđiman, od vučije i drva, do cimenta i ječma.
Sićan se, ko da je danas bilo, kad bi iznosili žito na ploču pojate, da se još malo prošuši…
Mater bi na leđa natovarila punu žaku, a meni pola, pa vukari uza strmenite stepenice…
Pa, kaže zašto su naše žene životne…
Bog te ne ubiće, ta, nisu išle u teretanu bildat mišiće!
A, prirodna selekcija, u situaciji kad je polovica dice i’nako umirala, i tako bi pošćedila samo one životne i otporne.
Ko nije mogo prez dotura prideverat ošpice, rubeolu, kazomak, crljeni vitar, temperaturu…gotovo.
Majčin sine!
Nekoć su žene više na sebi prinile tereta, nego konji.
Nije ti se, bome, uprezalo konje i kola za svaku sitnicu.
Mnoge nisu ni imale paripa i štaš undan?
A, triba na nj i dignit vriću od pedesetak kila.
Današnja ženskadija ne bi mogla dignit ni pet, a ne bi ’tila ni 3.
Ajde, moj sinko…!
Ne mogu se ni današnja muškadija mirit s ondašnjim ženama, nekmoli ženskadija.
To, bolan, u zubin ponit žaku od pedesetak kila, štono se kaže.
Otrkeća.
Do juče, dok su je još noge dobro služile, mater bi mogla uprtit i mene i žaku, u svojim 80-im.
A, nu nas…
Nosiš dvi kile kumpira i’zadruge i jezik do poda.
Kokad se nije argetovalo s ćaćom na ziđanju kuće: pa, podiži vriće cimenta do mišalice u jednoj ruci, a mistrija u drugoj.
Da se ne gubi vrime.
I makar sam, za svoj donekle moderniji vakat, rmbala ko sivonja, mater bi me uvik kudila:
“A, nisi mi ti od velikog tereta!”
Eto, vi’š…ne znan, reko’, kako sam se provukla kroz prirodnu selekciju tako loše baždarena.
Od dva pišljiva sićića vode, salandisa’ živa, et.
“Zato što si šmedljova, pa ne ideš…ta, neš se pojmit od zdraka, rđo jedna!”
E, ja…
Daleko san ti od “veminizma”, ali kad, ‘vako, vidin ženu kako tegari žaku težu od sebe…brrr.
Ježurine me popa’nu, et.
*************************
uprtit – natovariti
nazor – nasilu
durat – trpjeti
vučija – drvena posuda za vodu koja se nosila na leđima, svezana užetom
životne – snažne građe
zadruga – dućan, prodavnica
argetovanje – pomoć kod građ.radova
mistrija – lopatica za žbuku
rmbat – ubijat se od posla
“skakati unevare” – skakati “u nebesa” od obijesti, radosti, ljutnje…previše se zanijeti…
sić (sićić) – metalna posuda za vađenje (crpanje) vode iz čatrnje
salandisat – past s nogu od umora
šmedljova – bez dobrog apetita
rđo jedna! – jadnice; nevoljo jedna! nesrećo jedna!
tegarit – tegliti
ježurine – žmarci, trnci

 

 

Biralo me