Nama dici u Hercegovini ne bi palo napamet uzet pušku i kroz selo puškarat.
Ponekad mi dođe da za trenutak oživim svoju prababu Katu,da sam sebi mogu neke stvari objasniti.
Sinko dragi u moj vakat visile bi puške po kući, ili bi bile ispod kreveta, ili negdi u pojati iznad jasala, ili u trapu među kumpirima.
Ali nama dici ne bi palo napamet uzet pušku i kroz selo puškarat.
Danas toliko silnih ratničkih igrica, pun televizor nasilja i agresivnosti, kojekakvi rijaliti, kojekakvi izbori mladoženja, di se samo mlđarija sramoti.
U moj vakat dica bi se inčije odgajala, uz više poštovanja, skromnosti i molitve.
Dicu triba odgajat i upićivat u svit, oni koji su ih rodili i napravili, a ne tamo neke nastrane osobe, puni zlobe i dvoličnosti i brez ikakvog ljudskog dostojanstva.
Od 45 g.pa do danas razne ideologije i poroci pokušavaju odgajati našu dicu, sritan je onaj roditelj koji ih uspije sačuvati od takvih.
Živili!!
Piše: Bodo Lončar
