Ovako je bilo, ili je moglo biti.
Torlak(zove Pikreta): Gdje si komšo, šta radiš?
Pikret: ‘Ko je bolan vidio radit’ na ovom vaktu.
Torlak: Slušaj imam jedan dobar pos’o za tebe. Pos’o lahk, a para dobra, kako se ono u nasdera kaže. Možemo biti dobri i ti i ja par milijuna.
Pikret: Može, samo reci, šta treba?
Torlak: Sto respiratora, možeš li ti to nabaviti?
Pikret: Registratora?
Torlak: Ma jok bolan, respiratora.
Pikret: A, to.
Torlak: Imaš li firmu neku?
Pikret: Ma, imam firmu, ali ja ti se bavim malinama. Pa znaš to.
Torlak: Ma j..eš maline, respiratori mi trebaju?
Pirket: Pa, gdje da ih nađem?
Torlak: Hoćeš li ti da zaradiš milijun ili da i ovaj posao dam on što radi namještaj, što nam je testove nabavljao?. Proguglaj malo, j..oga ti, pa ja.
Pikret: A kako ću ih uvesti kad nisam registriran za taj posao?
Torlak: Ma pusti to, to ćemo srediti.
Pikret: A nemam ti ja ni dozvole Agencije za lijekove.
Torlak: Ma nije ti ovo jarane lijek, već mašina, a ti radiš s mašinama, jel’ tako?
Pikret: Jes’ vala, ja ti maline sve mašinski pakiram.
Torlak: Eto vidiš. Padil me zvao. Kaže šef je rek’o mali je iz Srebrenice, a zadužio je stranku, dok je radio u Ajatu. Veli da se tebi da posao, pa ćeš ti dat dio za stranku, a ostatak- pola meni, pola tebi, pola šefu, pola Padilu. Hajde malo proguglaj pa mi se javi sutra.
Pikret (sutradan zove Torlaka): Halo, slušaj, našao sam nešto, piše ventilator.
Torlak: Ma to je to, koliko para?
Pikret: Trideset hiljada, po komadu.
Torlak: Čega trideset hiljada?
Pikret: Dolara.
Torlak: Kupuj odmah.
Pikret: Kako, pa ja ni za kafe nemam.
Torlak: Slušaj, ovako ćemo. ‘Aj’mo mi to zaokružiti na 100 hiljada maraka po komadu. Sto komada, 10 milijuna i još ćemo dodat pola milijuna, zlu ne trebalo.
Pikret: Odakle mi bolan 10 milijuna?
Torlak: Ma lahko je zato. Ja ću ti prebaciti. Mala će napraviti ugovor, i ide ti 10 i po milijuna na račun. Možeš li ih do 15-tog dobaviti.
Pikret: Probat ću.
Torlak: Nema probat ću, to do 15-tog da dobaviš. I dođi sutra da potpišeš ugovor. A danas mi odmah pošalji predračun i ponudu.
Pikret: A kad će mi pare leći?
Torlak: Rek’o sam ti potpišeš sutra ugovor i ide avans.
Torlak (15. 4. zove Pikreta): Halo, ti meni reče da će respiratori biti do 15-og. Jesi li ti to naručio i platio, pare su ti prebačene, kako sam ti i obećao.
Pikret: Ma naručeno i plaćeno. Evo sad mi javljaju. Stižu 25-tog iz Dublina.
Torlak: Kako iz Dublina, jesu li rek’o da si ih kupio u Kini.
Pikret: Ma šuti, ništa me ne pitaj, pričat ću ti.
Torlak: Znači u subotu stiže avion s respiratorima?
Pikret: Tako su rekli, ali nije sto nego 80, ne može sve stat.
Torlak: Dobro, zvat ću ja Padila da ih dočeka, da baci koju šuplju, kako Vlada pomaže zdravstveni sustav, nabavlja nepotrebne respiratore. Znao on to.
Pikret: Valjda neophodne.
Torlak: Ma ja, pa to sam i rek’o.
Pikret: Nego. Ima jedan problem. Ovi su ti samo za kola Hitne pomoći, mobilni?
Torlak: A jebi ga. Pa što nisi prije mislio na to.
Pikret: Reko sam ti, ja oko malina znam ponešto, a u respiratore se baš dividus ne razumijem.
Torlak: Dobro ‘ajde, ne govori nikom za to. Nego, pade mi na pamet, ‘ko će to servisirati?
Pikret: Mene pitaš ‘ko će servisirati?
Torlak: Jok, nego moju rahmetli nanu.
Pikret: Imam ti ja jarana što mi servisira mašine za pakiranje malina, a i to je mašina.
Torlak: E, dobro si.
Pikret: Nego slušaj, zvali me neki novinari, pitaju je li preko mene išla nabavka respiratora.
Torlak: I šta si im rek’o?
Pikret: Ma, nešto sam im smuljo. Kao razgovaralo se sa mnom, jer ja k’o fol imam partnere u Kini. Ali da moja firma nije uključena u ovo nabavku.
Torlak: E dobro si ih zalevatio.
Pikret: Nego ne bi bilo dobro zvati sve novinare na aerodrom. Neka zovnu samo Penu i Pederalnu i Padil neka složi šuplju i to je to.
NAPOMENA: Ovaj tekst je politička satira. Svaka sličnost dijaloga između dvojice likova u ovoj priči sa stvarnim događajima i osobama je slučajna./HMS/
Hercegovački portal
